Leva kolona

Beleška o nastanku Filozofskog centra za psihoanalizu

  Na osnivačkoj skupštini u februaru 2010. godine, donet je statut našeg udruženja i usvojen je naziv Centar za edukaciju, razvoj i istraživanje psihoanalitičkih nauka. Skraćenica Cerip ubrzo je postala naš zaštitni znak. Pošto je prof. Milan Popov završio specijalističku edukaciju iz psihoanalize na univerzitetu Sv. Kliment Ohridski u Sofiji, koju je vodila prof. dr Marija Ivanova (EFPP), izabran je za prvog predsednika udruženja. U početku se sedište udruženja nalazilo na kućnoj adresi prof. Popova, međutim, ubrzo je pronađena nova lokacija na adresi Mihajla Pupina 6, iznad Školske uprave. Sala je bila ustupljena bez nadoknade, što je u tom momentu za Cerip bilo od ogromnog značaja. U prostoriju veličine desetak kvadratnih metara unesen je kanabe, radna fotelja i tri stolice. Edukacija, promovisanje i unapređivanje psihoanalize, kao i povezivanje psihoanalize sa drugim naukama i oblastima duha, bili su osnovni zadaci Ceripa. Počeli smo sa promocijama knjiga i održavanjam tribina, a uvođenjem kursa Osnove Frojdove psihoanalize zaokružili smo prvu fazu našeg rada. Kurs se sastoji iz individualnih radionica, u kojima se polaznik upoznaje sa osnovnim procesima nesvesnog, psihoanalitičkim diskursom, dok se u teorijskom delu usmerava na osnovne ideje Frojdovog učenja. Među prvim polaznicima kursa bili su: Ana Vaderna, Miljana Vorkapić Viček, Aleksandar Dulać, Merima Simovljević i drugi, a Jelena Čačić dobija i prvi Ceripov sertifikat o završenom kursu. U početku, Milan Popov je vodio i radionice i grupne časove. Prvu ozbiljnu akademsku potporu pružila je prof. dr Zorica Kuburić, porodični psihoterapeut, uvodeći u teorijski deo kursa predavanja o razvojnoj psihologiji i razvoju selfa. Ubrzo se i prof. Damir Malešev priključuje Ceripu, kursom o logičkim greškama. Tatjana Veličković, Nikola Samac, Tamara Đurović, Sonja Mirkonjev i Kristina Fruža (današnji doktoranti i master studenti) aktivno su promovisali Cerip u centru Novog Sada. Cerip je nastojao obezbedi stručni kadar koji bi prezentovao autentični psihoanalitički metod. Dr Dragan Josić, psihoanalitičar, odazvao se pozivu i održao je izuzetno posećene tribine. Ubrzo smo iznajmili još jednu prostoriju. Međutim, cena prostora i naknadnih troškova se nepojmljivo povećala, pa je Cerip prvi put ušao u ozbiljne finansijske probleme. Na predlog tehničkog sekretara Ceripa Jelene Mitrović, smanjili smo troškove promenom lokacije. Cerip se seli na Bulevar Oslobođenja 60 (zgrada Aleksandar centar) i tamo boravi narednu godinu. Te godine pristigli su kao saradnici Ceripa vrhunski poznavaoci psihoanalitičkog diskursa, poput prof. dr Obrada Savića, primarijusa Slobodana Trajkovića i doc. dr Srđana Damnjanovića.

 Na inicijativu novih članova osmišljen je jedan novi kurs koji je prerastao u ideju o specijalističkoj obuci iz teorijske i primenjene psihoanalize koju smo nazvali Interaktivna psihoanaliza i to u dva modusa: prvi je Savetnik u interaktivnoj psihoanalizi, a naredni Interaktivni psihoanalitičar, u trajanju od tri godine. U sklopu specijalističke obuke Ceripa, dr Milica Jelkić uvodi u nastavu predmete Anatomija čoveka I i II, a prof. Milan Popov Logiku i filozofiju mišljenja. Danas se nastavni plan u modulu τInteraktivni psihoanalitičar” sastoji od dvadeset osam predmeta i sto dvadeset individualnih radionica. Razvoj Ceripa bio je vezan za neke mučne odluke i dileme. U kom pravcu usmeriti naša oskudna sredstva? Delimično prikupljena sredstva članova Ceripa koja su bila planirana za kupovinu aparata termovizije, usmerena su na renoviranje objekta u Ticanovoj ulici. Uz angažovanje i iz ličnih izvora, dobili smo moderno opremljene prostorije. Na predlog prof. dr Mirka Aćimovića (kad god nešto nismo znali, njega smo pitali) Udruženje centar za edukaciju razvoj i istraživanje psihoanalitičkih nauka promenilo je naziv u Filozofski centar za psihoanalizu, ime koje nosimo i danas.

 Posle našeg učešća na "atinskom kongresu" Neuropsihoanalitičkog društva iz Londona (koji predvodi Mark Solms), počeli smo sa promocijom novih dostignuća u svetu neurologije i psihoanalize. U narednom periodu Cerip je ili uspostavio neposrednu komunikaciju ili angažovao istaknute delatnike na polju psihoanalize, kao što su akademik Vladeta Jerotić, redovna profesorica Željka Matijašević, doc. dr Aneta Sandić, prof. dr Damir Smiljanić i drugi. Spontano nastalu ideju da se osnuje časopis za filozofiju psihoanalize, prihvatio je upravni odbor i mesto glavnog urednika ponudio Srđanu Damnjanoviću. Cerip trenutno ima sto dvadeset i devet redovnih članova, trideset i dva polaznika na specijalističkoj obuci, a stručni tim se sastoji od dvadeset i pet uglednih naučnih radnika. U saradnji sa Srpskim filozofskim društvom, Cerip širom Srbije organizuje interaktivna predavanja, a već tradicionalno, akademik Vladeta Jerotić održava nastavu dostupnu svim građanima. Cerip je 2014. godine osnovao i Institut za filozofiju i interdisciplinarne studije koji je preuzeo specijalističku edukaciju. Za pet godina rada od ukupno trideset i osam kandidata dvoje su završili trogodišnju specijalističku obuku Interaktivni psihoanalitičar, a njih pet jednogodišnju obuku za savetnika. Na ulazu u Cerip stoji natpis "Ne juri zvanje nego znanje".

Desna kolona